О представи

Представа „У страху су велике очи“, по тексту Милене Деполо, у режији Милана Караџића узима за полазну тачку српске народне бајке. Текст говори о четворо деце која се у сред ноћи изгубе у планини. Да би се сачували од страха који их савладава због мистериозног гласа који одјекује у ноћи, они једни другима причају и одигравају бајке (‘’Дивљан’’, ‘’Ђаво и његов шегрт’’, ’’Аждаја и царев син”). Поред дечјих страхова и проналажења начина да се они надвладају, тема ове представе је игра. На празној сцени, уз шкрињу са костимима и ситним реквизитима, који се уз помоћ глумачке игре трансформишу у разне ликове, бића, предмете и пределе из народне митологије, представа позива децу да својом имагинацијом учествују у стварању целине. Представа заправо сваким извођењем изнова настаје пред очима публике.

СЦЕНОГРАФ И КОСТИМОГРАФ Јелена Стокућа

КОМПОЗИТОР Ирена Поповић

КОРЕОГРАФ Бојана Мишић

ДИЗАЈН СВЕТЛА  Срђан Цветковић

ИНСПИЦИЈЕНТ Слободан Поповић

СУФЛЕР Михаило Тодоровић

ОРГАНИЗАТОР Тамара Милосављевић

Лица

ПАВА Јелена Тркуља

ЈАЊА Маја Лукић

ЗАВИША  Урош Јовчић

ЂУРА Немања Оливерић

Страшни глас / Дивље дете / Мали Јова  Матеја Ђукић